Кроз фрагменте сећања, снове и архивске снимке ратних догађаја, филм приказује унутрашњи свет писца на самрти који покушава да пронађе смисао у сопственој прошлости. У средишту ове визуелне поеме су његови односи са мајком и супругом (обе ликове тумачи иста глумица), као и успомене на оца који је напустио породицу. Радња преплиће интимне породичне трагедије са преломним историјским тренуцима двадесетог века — од предратног совјетског села, преко Другог светског рата, па све до хладноратовских тензија. Ово дубоко лично ремек-дело користи специфичан нелинеарни стил како би кроз рефлексију прошлости истражило пролазност времена, природу памћења и уметничко стваралаштво.